Новинарско ћоше
22. 04. 2013.
Жустра панел расправа у Нишу о (не)одговорности за јавну реч
Претњу коју је директор Градске топлане Милутин Илић са двојицом сарадника упутио новинару и уреднику интернет портала “Јужне вести” Предрагу Благојевићу осудили су новинари, политичари и представници цивилног сектора, али је доминирала и оцена да у (не)одговорности за јавну реч готово да нема “невиних” ни међу политичарима али ни новинарима.
Без обновљене индустријске производње, снажне економије и тржишта, град Ниш не може да рачуна на слободно истраживачко новинарство и независне градске медије.
Гладни новинари над којим се у годинама транзиције врши тиха, али драматична “социјална еутаназија” тешко да могу бити независни и слободни. А докле год јавна предузећа својим уговорима са медијима о такозваном “проширеном” или “појачаном” информисању помажу медијима да економски преживе, неће бити ни објективног информисања грађана о проблемима грејања, комуналних услуга и другим виталним градским функцијама, речено је на изузетно посећеној панел расправи “Јавна реч” коју је у нишком Медија центру (МЦН) организовао Центар за развој грађанског друштва “Протекта”.
Повод за расправу о одговорности за јавну реч и политичара и новинара била је јавна претња коју су ових дана директор Градске топлане у Нишу Милутина Илића и двојица његових сарадника упутили уреднику интернет портала “Јужне вести” Предрагу Благојевићу који је од челника овог јавног предузећа тражио образложење зашто су грађани Ниша десетак дана били без грејања.
Нишка полиција је саопштила да су против директора Илића и његових сарадника, који су претили новинару, поднете кривичне пријаве, али још није познато да ли ће ове пријаве бити и процесуиране.
Управни одбор Градске топлане није нашао за сходно да расправља о одговорности директора за овај “инцидент” у комуникацији са новинарима.
Трибина о одговорности за јавну реч изазвала је велико интересовање градских функционера, председника градских општина, посланика, одборника, градских и општинских већника, страначких лидера и представника цивилног сектора и УНС-а и НУНС-а.
На моменте је вођена и врло жустра и полемична расправа из које се може извући заједничка порука да и политичари и новинари морају водити рачуна о тежни јавне речи, а политичари се навикавати да је њихов рад стално под лупом јавности и критике медија.
Неопходно је у ограниченим материјалним условима очувати бројност и разноврсност медија, посебним моделом финансирања информативног садржаја, речено је још на овој трибини.
Садашњи одборник ДС, а у претходном сазиву градски већник Душица Давидовић, са полеђине своје службене одборничке легитимације прочитала је текст у којем се каже да се одборноци практично ослобађају било какве одговорности за оно што говоре и како говоре са говорнице градског парламента.
Расправа која је уз неколико десетина говорника трајала више од два сата показала је сву озбиљност и сложеност теме уз оцену да у (не)одговорности за јавну реч и међу политичарима и новинарима практично нема невиних. Политичари су упозорени да разним врстама материјалне помоћи медијима и новинарима не би смели да “купују њихово ћутање”. У разматрању и коментарисању статуса нишких медија и новинара, сви су једнодушни у оцени да не постоје независни медији не само у граду, већ и у Србији.
Лош материјални положај новинара и спрега политике и новинарства основни су разлози зашто не можемо говорити о одговорности за изговорену реч и слободном истраживачком новинарству.
Добро је што је расправа о одговорности новинара и политичара за изговорену јавну реч изнедрила и бројне добре идеје о начинима како да и политичари и новинари буду одговорнији за оно што јавно говоре, као и како би могла да се заустави и већ једном коначно сузбије већ добро разрађена шема политичара, да користећи тежак материјални положај медија и мизерне зараде новинара “за ситне паре купују лојалност медија”, чиме се грађанима ускраћује право да о свему буду информисани објективно и благовремено. Сами новинари су, поред осталог, рекли да нису довољно солидарни и организовани у одбрани своје професије и у борби против сваке врсте бахатости или претњи новинарима.
Коментари (1)
Остави коментар23.04.
2013.
SVI SMO MI PRODANE DUSE
Klasican primer kupovine medija, novinara i sitnih dopisnika mozete naci u Svrljigu. Tamo se nalazi neki opstinski cata, inace niski kadar, zaduzen za informisanje i jos piar predsednika opstine, doveden u 70 godina da radi i to u stalni radni odnos, povezan sa raznim propalim sluzbama DB-a,i takav nepismen, deli kolac medijima i tim sitnim dusama. I nikom nista. Kako gazda kaze. A on velikan velikih misli. Unistice i ono malo postenog novinarstva u Svrljigu. Poruka: "Ko nista ne ocekuje, nije nikada razocaran" rece tamo neko...
Одговори