Новинарско ћоше
15. 04. 2013.
Ћутањем се не могу избрисати биографије
Начин на који су нишки локални медији, али и дописници централних новинских и електронских медија, крајем прошле седмице прећутали смрт једне од најпознатијих нишких новинарских ветеранки Гордане Павловић Буре, у најмању руку је сраман. Изузетак је градски дневни лист „Народне новине“.
Остале медијске јуноше, које чини се да мисле да су посисали сва професионална весла у новинарству, не први пут не бележе одлазак својих старијих колега који су у историји нишког новинарства оставили много дубљи траг од њих, а уз које су стасавали многи угледни новинари и дописници из овог града.
Гордана Павловић Бура била је вишегодишњи уредник фабричког листа МИН и листа металуршке асоцијације МАГ и то су била гласила са тиражом и до двадесетак хиљада примерака.
Али, њен траг у новинарству никако се не уклапа у ону причу о фабричким гласилима као билтенима који сликају фабрички и раднички живот како га виде директори. Не, јер од Горданиних коментара и прилога њених сарадника које је учила да пишу храбро и не шминкају раднички и фабрички живот, зазирали су и шефови и директори и централни менаџмент овог нишког металопрерађивачког гиганта, који је својевремено имао преко 10 хиљада запослених.
Ако би се неко од руководилаца и усудио да макар и у најблажoј форми реагује код Гордане на неки текст објављен у листу МИН, још горе би прошао већ у наредном броју.
Она је могла да оде из те фабричке редакције у нишки дневни лист или међу дописнике београдских листова из Ниша, али говорила је да јој је драже да у једном фабричком листу и амбијенту ратује за објективно и поштено информисање.
Зато су радници и волели те и такве „Горданине новине“ и преко њих и решавали и многе своје муке и невоље када би се суочавали са неправдама или надобудним шефовима у својим фабрикама.
Лист МИН су радо читали и новинари дописници јер су из њега увек могли да „препишу“ занимљиву тему и текст. Због тога су Гордану и „стигле“ и највише новинарске награде Удружења новинара Србије и Савеза новинара Југославије, а 1984. године одликована је и Орденом рада са сребрним венцем.
Гордану је одликовало и изузетно друштвено ангажовање у културном животу града, а у оквиру издавачке делатности коју је била развила уз редакцију листа МИН уредила је и рецензирала четрдесетак књига.
Горданино девојачко презиме је Павловић, а оно Бура дошло је од супруга Мирка, инжењера и вишегодишњег руководиоца у Машинској индустрији.
Међутим, многи су мислили да је то друго презиме Бура, заправо Горданин надимак, јер је њен новинарски и приватни темперамент био буран. Скупљала је нишке новинаре у својој редакцији, дружила се са њима у боемским седељкама по граду, умела да похвали, али и покуди поједине текстове својих колега, али је била „другарчина за десетку“ и особа невиђене енергије.
Лично сам од Гордане имао шта да чујем и научим у време када сам тек почињао своју новинарску каријеру.
Умела је да критикује, али и да охрабри, да нам укаже на праву тему и проблем о којем треба писати, и говорила како политичаре треба стално подсећати да са разлогом треба да се плаше од новинара.
Смрт Гордане Павловић Буре није никако смела бити регистрована само читуљом у градском дневном листу.
Њена смрт заслужила је и комеморативни скупове и у „остатку“ Машинске индустрије (МИН), али и у организацији Друштва новинара Ниша.
Али, чини се да у руководству тог Друштва седе неке новинарске јуноше са почетка ових редова, које мисле да новинарство почиње од њих. А није баш тако!
Јер, многи од њих не би заслужили да у редакцији Гордане Павловић Буре купују бурек.
Коментари (5)
Остави коментар28.04.
2013.
Re:
Hvala Vam! Secanje odoleva vremenu...
Одговори21.04.
2013.
Slava joj i hvala.
Saucesce porodici. Cast mi je sto sam je poznavao.
Одговори16.04.
2013.
Nalicje
Bila je filosof medju novinarima - nimalo ne bi zamerila - ionako ne znaju sta cine...
Одговори15.04.
2013.
Dirljivo
Tekst koji otvara mnoga pitanja. Gde smo bili a gde smo sada. Zašto je toliko potcenjena novinarska profesija? I sve to kao in memoriam ženi koju su svi zaboravili. Ne baš svi. Ne poštujemo sebe, ne poštuju nas ni drugi. Dirljivo i opominjuće.
Одговори15.04.
2013.
Tako je majstore
Kolega, dobro si rekao- mnogi danas takvopkj novinrki ni burek ne bi mogli da kupuju. Ali šta ćrš, vremena su čudna pa i "ovinari". Umišljaju ovi dnašnji da su "veliki" novinari, ali daleko su oni on stvarnog novinarstva. Sem što skidaju sa interneta nisu otišli dalje. Štaje industrija, fabrička hala, rudarske jame i kopovi i da ne nabrajam više to je za njih samo san.
Одговори