Новинарско ћоше
09. 04. 2013.
Гледање телевизије не квари децу
Гледање телевизије или играње компјутерских игрица сатима сваког дана не шкоди друштвеном развоју деце, кажу експерти, а објављује БиБиСи на свом сајту.
БиБиСи пише да тим Савета за медицинска истраживања (Medical Research Council) који је проучавао више од 11. 000 ученика основних школа каже да је погрешно повезивати лоше понашање са гледањем ТВ-а.
Иако су истраживачи установили малу повезаност између ово двоје, они тврде да други утицаји, попут родитељске бриге и васпитања, највероватније представљају везу.
Ипак, и даље се залажу за “ограничавање времена проведеног испред екрана”.
Овај савет остаје из разлога што уколико дете проводи много времена испред телевизора сваког дана то може умањити време за игру са пријатељима или за рад домаћег задатка, што су такође важне активности.
Америчко истраживање указује да гледање ТВ-а у раном детињству може узроковати проблеме са пажњом кад деца напуне седам година.
У САД, педијатријске смернице препоручују да време проведено испред екрана треба да буде ограничено на мање од два сата образовног, ненасилног програма дневно. Тренутно не постоје формалне смернице у УК, пише БиБиСи.
За MRC студију, објављену у Архиву дечјих болести, Др Алисон Паркс је са колегама питала мајке из различитих друштвених, економских и етничких група у УК о навикама њихове деце у гледању телевизије и понашања.
Електронска забава
Скоро две трећине (65%) од 11.014 петогодишњака, укључених у ову студију, гледа ТВ између једног и три сата дневно, 15% гледа више од три сата и нешто мање од 2% не гледа телевизију уопште.
Гледање телевизије више од три сата дневно у овом узрасту предвиђа незнатно увећање проблема у понашању у седмој години.
Након напуњене седме године, према изјавама мајки, ови дечаци и девојчице вероватно мало чешће упадају у невоље, туче, причају лажи или су насилнији од својих вршњака.
Време проведено у игрању компјутерских игрица не показује такву везу.
И не постоји повезаност између ТВ-а или било којег начина провођења времена испред екрана и питања хиперактивности или проблема интеракције са другарима.
Др Паркс, председник друштвене и јавне здравствене научне јединице Савета за медицинска истраживања у Глазгову, каже за БиБиСи да је погрешно телевизију окривљавати за друштвене проблеме.
“Открили смо да време проведено испред ТВ-а не делује на већину друштвених и проблема у опхођењу која смо истраживали и веома мало утиче на проблеме понашања, као што су туче и насиље.
“Наш рад указује да је неизвесно да ће ограничавање времена које деца проводе испред ТВ-а, само по себи побољшати психосоцијалну прилагођеност”.
Она каже да ће фокусирање на породичну динамику и дете најчешће направити помак и да доста тога може зависити од тога шта деца гледају и да ли су надзирана.
Соња Ливингстон, професор социјалне психологије на Лондонској школи економије, каже да су резултати „добар разлог да се упита зашто нека деца проводе толико времена гледајући ТВ”. Професор Анета Кармилоф- Смит, са Бирбека, Универзитет у Лондону, каже да уместо да се фокусирају на могуће нежељене ефекте ТВ-а и видео игрица, било би боље да се види како могу позитивно да делују на децу.
Професор Хју Пери, председавајући МРЦ-ијевог Одбора за неуронауку и ментално здравље, рекао је: “Живимо у свету у којем влада све већа доминација електронске забаве и родитељи су разумљиво забринути за утицај који то може да има на добробит и ментално здравље њихове деце”.
“Ова важна студија указује да је веза између ТВ-а и видео игрица и здравља сложена и под утицајем многих друштвених и других фактора у окружењу”, каже Пери за БиБиСи.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.