Новинарско ћоше
20. 03. 2024.
Из медијске прошлости: Четврт века од почетка емитовања програма српске ТВ ДЕЛТА из Берлина
На данашњи дан пре 25 година емитована је прва емисија кабловске српске телевизије ТВ ДЕЛТА из Берлина, коју су те 1999. године, четири дана пре почетка бомбардовања Југославије, у немачкој престоници основали новинар Владан Ракић и бизнисмен Милош Перовић, са још неколико сарадника.
Ова телевизија престала је са радом 2006. године, а са њеним оснивачем и главним уредником Владаном Ракићем УНС је разговарао о овом данас помало заборављеном пројекту.
Одлазак новинара у Немачку и оснивање телевизије
Биле су то бурне године за наш народ, прича Ракић, сада већ деценију новинар и уредник у Програму за дијаспору на Радио-телевизији Србије (РТС).
У РТС, тада Телевизију Београд, дошао је 1984. године. Радио је, каже, у Београдској хроници и Јутарњем програму, да би га генерални директор Душан Митевић 1989. године послао на испомоћ у Приштину, како би помогао у формирању редакције Програма на српском језику РТ Приштина.
У Немачку је дошао 1990. године, непланирано, из Приштине. Отишао је, каже, због претњи и притисака Албанаца на КиМ због његовог извештавања.
“Једне ноћи су ми гађали стан, па ми је директор РТ Приштина Милорад Миша Вујовић одмах дао неплаћено одсуство, рекао да је чуо да сам на неком списку за ликвидацију и да би требало да се спакујем и одем. Истог дана сам сео у аутомобил, отишао за Београд и кроз неколико дана у Немачку”, прича Ракић за УНС.
Девет година касније, током којих је био дописник Радија Београд, ТВ Београд и „Вечерњих новости“ из Берлина, 1999. године, са још тројицом колега – Милошем Перовићем, Властимиром Видићем и Јадранком Милаковићем, решио је да оснује српску телевизију у главном граду Немачке.
Била је то, прича он, прва српска комерцијална телевизија у Европи.
“Ентузијастично смо кренули у цео пројекат. Пријатељ, власник грађевинске фирме «ПЕ-МИ бау», Милош Перовић је одвојио за почетак својих 20 хиљада марака за телевизију и рекао: ‘Даље се сналазите сами, налазите рекламе и зарађујте, финансирајте се сами’. Од тога смо почели”, каже Ракић.
Како каже, он и Перовић пронашли су тада и немачку фирму „Medienmacher“ која је за њих повољно монтирала прилоге, па су могли да покрију трошкове.
Другачије није могло, јер новца није било, присећа се Ракић.
“Град Берлин је тада, са поменутом фирмом Medienmacher, на челу са Мартином Тесмером, формирао Центар за обуку где су се људи обучавали за режију, тонце, монтажере, декоратере, мајсторе светла итд, тако да је та фирма добила од Града новац да, на примеру ТВ ДЕЛТЕ Берлин, обучава младе медијске кадрове. Због тога смо имали срећу да добијамо обучен кадар без улагања и то нам је помогло да опстанемо у почетку. Да није било те помоћи, сами не бисмо могли”, каже Ракић.
Пошто је имао вишегодишње искуство у ТВ Београд, прича он, од Јавног сервиса узели су “мустру” за програм ТВ ДЕЛТЕ.
“Ред информативе, вести, извештаја са догађаја, ред музике, реклама… Потписали смо уговоре са ТВ Београд и ТВ Црне Горе па смо и од њих добијали вести. По уговору са ТВ Београд имали смо право да реемитујемо 24 сата програма и све емисије ТВ Београд, што је тада било веома значајно, и нама и грађанима”, каже Ракић.
Истиче да су их људи пратили, а немачки медији у том периоду често цитирали.
“Када је бомбардована ТВ Београд, од нас су преузимали информације”, каже он.
Ова ТВ укључивала је у програм представнике власти, али и опозиције, амбасадоре и све друге релевантне актере у тим бурним годинама.
Временом се, прича он, и редакција ширила.
Пошто је био и дописник ‘Новости’, како каже, преузео је за ТВ ДЕЛТА и њихову дописничку мрежу, колеге из Париза, Лондона, Москве, Вашингтона, Београда, Приштине, Подгорице.
“Тако да смо имали сталну мрежу професионалних дописника, али смо укључивали и колеге новинаре из београдских редакција. Сви они за нас су извештавали волонтерски”, сећа се Ракић.
У годинама након оснивања, у телевизији је радило око 20 људи.
Телевизија ДЕЛТА, иако на српском језику и “на каблу”, била је гледана у Немачкој.
Ракић каже да су тада имали податке да их сигурно прати око 60.000 људи из бивше Југославије.
“Пратили су нас, а рекламе плаћали и Хрвати, муслимани, Арапи, Руси, Италијани, чак и Немци… Били смо права интернационална телевизија. Препознавали су нас и на улици”, сећа се он.
Догађаја је тих година било много. Од бомбардовања, демонстрација, промене власти.
„Стално су долазили и одлазили министри, други важни људи, политичари, нисмо могли а да не извештавамо о њиховим посетама, о бомбардовању, о хуманитарној помоћи. Колега и ја смо дане проводили у нашој амбасади у Берлину трагајући за информацијама”, прича Ракић.
У почетку су често упадали у финансијске кризе, каже он, у периоде када нису могли да обезбеде двадесетак реклама колико им је било потребно да би покрили основне трошкове.
“У тим периодима смо се опет ослањали на Милоша Перовића, тако да је у тој првој години, до краја бомбардовања Југославије, углавном он финансирао рад ТВ ДЕЛТЕ. Премашио је првих 20 хиљада марака колико је раније одредио. Ипак, после смо се стабилизовали и опстали до 2006. године”, каже Ракић који се крајем 2005. године, због проблема са дозволом боравка у Немачкој и болести мајке вратио у Србију.
“Остале колеге покушале су да одрже телевизију, али с обзиром на то да нас је било мало, а да сам ја већином снимао и покривао програм сам, нису успели. Имао сам две своје камере и са њима радио и снимао већину програма, тако да нису могли да опстану након мог одласка”, рекао је Ракић УНС-у.
|
Као дописник ТВ Београд слао извештаје и из притвора Пре него што је основао ТВ ДЕЛТА, а након доласка у Немачку 1990. године, Ракић је за Радио и ТВ Београд слао прилоге и извештаје из Берлина. Како каже за УНС, до 1992. је све било у реду, а тада због извештавања и у „Новостима“ објављеног открића да се у српским ресторанима у Берлину од стране полиције инсталирају камере, за њега почињу проблеми са немачким властима. „Два пута сам имао сумњиво тровање због чега сам оба пута био у болници. Када ми се запалио стан, при чему је ватра захватила и два комшијска стана, оптужен сам за изазивање експлозије у мом стану, који је највише страдао. Због тога сам био на суђењу и претила ми је казна од 12 година затвора“, каже Ракић и додаје да ће „сва своја страдања објавити у роману који пише од 1993. године“. И тај случај је добио, доказавши сам, без адвоката, да је то ипак био пожар, који је избио у камину. Ипак, истиче да су му у то време из стана, између осталог, нестали сви негативи фотографија које је 12 година снимао. “То је био читав џак негатива, хиљаде и хиљаде, јер сам радио и за РТС и за ‘Новости’. Планирао сам изложбу да направим кад се вратим у Србију, али све је то нестало”, каже Ракић који сматра да су му то “највероватније одузеле немачке службе”. Оно што је занимљиво је да је Ракић и тада, у току боравка у затвору, Радију Београд слао извештаје из Немачке. Како каже, када му пријатељи и колеге дођу у посету и донесу информације, он “убаци 5 марака у телефон, зове Радио Београд и са затворског телефона диктира извештај као да је био у средишту догађаја”. |
Трка за вестима преча од студија
Владан Ракић рођен је 1960. године у Плани код Параћина. Завршио је новинарство на Факултету политичких наука у Београду, где је апсолвирао и магистарске студије на групи “Масовне комуникације и публицистика”.
Од 1984. до 1989. године радио у ТВ Београд, а потом годину дана проводи у ТВ Приштина. Од 1990. до краја 2005. године живео је и радио у Белину дакле је био дописник “Вечерњих новости”, Радио Београда и повремено ТВ Београда. У току 1998. и 1999. године био је и дописиник Дојче веле-а на српском језику. Након тога оснива ТВ ДЕЛТУ Берлин где је радио и као главни уредник, сниматељ, водитељ, све до краја 2005. године када се враћа у Србију и у Радио-телевизију Србије.
Ракић је за време боравка у Немачкој уписао постдипломске студије на познатој Филмској ТВ академији «Konrad Wolf», а у исто време и докторске студије на Факултету политчких наука Слободног универзитета у Берлину, где му је ментор био проф. др Фриц Вилмар.
Ипак, касније је, како истиче, због телевизије и сталне трке за вестима и трагичним догађајима у отаџбини, о којима је редовно извештавао, одустао од студија. То је, наводи, показатељ, колико му је тада било важно да извештава о догађајима важним за Југославију.
“Све сам био подредио томе. Нисам могао да не шаљем извештаје када се дешава толико тога. Паралелно сам све што се дешава и записивао, па сам, када сам се вратио у Србију, ‘експлодирао’ са објављивањем књига”, каже Ракић који је до данас објавио 39 наслова, претежно поезије, али и романа и један есејистички научни рад. Добитник је 24 књижевне награде.
Члан је УНС-а, Удружења књижевника Србије и Савеза писаца Немачке, чији је члан постао, како каже, уз пропратно писмо нобеловца Гинтера Граса.
Фото: Владан Ракић, приватна архива
.JPG?thumbId=317549&fileSize=3875&lastModified=1710752648000&contentType=image/jpeg)
.jpg?thumbId=317601&fileSize=5061&lastModified=1710752763000&contentType=image/jpeg)
 of Rakic i mikr TVD.jpg?thumbId=317794&fileSize=5108&lastModified=1710840747000&contentType=image/jpeg)
Коментари (1)
Остави коментар20.03.
2024.
rakic kao heroj
Velika je greska sto je dosao odje u siromasnu Srbiju. Bolje da je ostao tamo i razvio TV Deltu do neslucenih granica.
Одговори